Kako da se zaštitite od investicionih prevara na internetu?

Kao lideri u digitalnom bankarstvu, veliku važnost pridajemo bezbednosti podataka na internetu. Dok onlajn okruženje pruža ogromne mogućnosti za lakši život i poslovanje, daje i otvorenost onima koji pokušavaju da zloupotrebe poverenje korisnika. Zbog toga kontinuirano radimo na razvoju svesti o digitalnoj bezbednosti i delimo savete koji vam mogu pomoći da prepoznate i izbegnete potencijalne rizike.

Jedan od sve učestalijih oblika onlajn prevara jeste investiciona prevara. Iza nje se kriju lažne ponude ulaganja – u akcije, hartije od vrednosti, kriptovalute, startapove, robu ili forex – a krajnji cilj je da korisnici uplate novac na račune pod kontrolom prevaranata ili na lažne platforme. U ovakvim ponudama gotovo uvek stoje zvučna obećanja: garantovan visok prinos, minimalan rizik i „stručna podrška“ ličnih savetnika.

Zato je važno da uvek imate na umu osnovno pravilo investiranja: visok prinos je uvek povezan sa visokim rizikom. Ukoliko vam neko obećava sigurnu i brzu zaradu – gotovo je sigurno reč o prevari.

U nastavku pročitajte više o mehanizmu investicione prevare:

1. Privlačenje pažnje: Prevaranti se obično predstavljaju kroz oglase i objave na društvenim mrežama, intervjue sa lažnim ekspertima ili lažne vesti koje koriste logotipe poznatih institucija kako bi izgledali verodostojno.
2. Prvi kontakt: Nakon toga sledi poziv ili poruka preko aplikacija kao što su WhatsApp, Telegram, Viber ili putem mejla, gde se prevaranti predstavljaju kao „konsultanti“ i često traže brzu registraciju na navodnoj platformi za ulaganje.
3. Uveravanje i izgradnja poverenja: Da bi delovali legitimno, šalju lažne sertifikate, dozvole ili prikazuju „dokaze“ o ostvarenom profitu drugih korisnika.
4. Prva uplata: Korisnici se podstiču da ulože manji iznos, obično između 100 i 300 evra, koji se na lažnom nalogu odmah prikazuje kao značajan rast profita.
5. Dodatne uplate: Kada steknu poverenje, prevaranti insistiraju na daljim ulaganjima, nudeći „VIP uslove“ ili specijalne bonuse za one koji uplate veće sume.
6. Onemogućavanje isplate: Kada korisnici pokušaju da povuku svoj novac, od njih se traži dodatna uplata poreza ili taksi, nakon čega prevaranti nestaju, blokiraju nalog ili nastavljaju da traže još sredstava.
7. Sekundarna prevara: Čak i nakon što naprave štetu, javljaju se novi prevaranti koji se predstavljaju kao posrednici za „povraćaj novca“, ali i tada traže novu uplatu, dodatno iskorišćavajući oštećene korisnike.

Primeri scenarija

• „VIP ponuda uz 20% mesečno“: traže 200 € za start, „konsultant“ vas zove svakog dana i pritiska da uplatite još. Isplata „čeka verifikaciju/porez“.
• „Samo instalirajte AnyDesk“: „stručnjak“ nudi da „podesi ulaganje“ umesto vas; zatim preusmerava SMS kodove i prazni račun.
• „Lažna TV reportaža“: sajt izgleda kao poznati portal; tekst hvali „novu platformu“ s linkom na registraciju.

Postoji niz znakova upozorenja:

• obećanja o „zagarantovanoj dobiti“ ili prinosima od 10–30% mesečno,
• insistiranje na brzini („ponuda važi samo danas“),
• zloupotreba imena poznatih banaka, državnih institucija ili javnih ličnosti,
• zahtev za instalaciju aplikacija za udaljeni pristup (AnyDesk, TeamViewer),
• netransparentni podaci o vlasništvu i licenci platforme,
• dashboard koji prikazuje rast, ali nikada ne omogućava stvarnu isplatu.

Kako da se zaštitite?

• Proverite licencu: U Srbiji samo subjekti sa dozvolom Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti imaju pravo da pružaju investicione usluge, zato je važno da uvek proverite ko stoji iza ponude.
• Ne verujte garancijama: Obećanja o „sigurnom dobitku“ ili garantovanom profitu uvek ukazuju na prevaru, jer svaka investicija nosi određeni rizik.
• Ne delite udaljeni pristup: Nikada ne dozvoljavajte prevarantima da preko aplikacija za udaljeni pristup upravljaju vašim računarom ili telefonom.
• Proverite sajt i domen: Ozbiljne firme transparentno objavljuju informacije o sebi, uključujući adresu, kontakte i uslove poslovanja, dok prevaranti to često kriju ili koriste sumnjive domene.
• Ne uplaćujte na privatne račune: Uvek izbegavajte uplate na privatne bankovne račune ili anonimne kripto novčanike, jer je to jasan znak prevare.
• Tražite drugo mišljenje: Pre donošenja odluke posavetujte se sa svojom bankom ili licenciranim investicionim savetnikom kako biste dobili stručan savet.
• Zaštitite lične podatke: Nikada ne šaljite fotografije ličnih dokumenata, platnih kartica ili CVC kodova preko nesigurnih komunikacionih kanala.
• Ne podležite pritisku: Legitimne institucije nikada ne traže da odluke donesete odmah, dok prevaranti često koriste hitnost da bi vas naveli na brzopletu reakciju.

Šta da uradite ako sumnjate da ste žrtva prevare?

Ako posumnjate da ste meta investicione prevare, najvažnije je da odmah prekinete svaku komunikaciju sa osobama koje vas kontaktiraju i da ne uplaćujete dodatna sredstva. U isto vreme, obavezno kontaktirajte svoju banku kako bi se preduzele hitne mere zaštite: blokada kartice ili računa i, ukoliko je još moguće, pokušaj povraćaja sredstava. Ukoliko ste korisnik Yettel Bank, podsećamo vas da putem naše mobilne aplikacije možete u bilo kom trenutku upravljati svojim Dina i MasterCard platnim karticama, kontrolisati kanale plaćanja i limite, kao i privremeno ili trajno blokirati karticu. Na taj način, u slučaju bilo kakvih sumnjivih aktivnosti, možete odmah reagovati i zaštititi svoja sredstva.

Svaku dokumentaciju, poput mejlova, poruka, potvrda o uplati ili screenshot-ova, sačuvajte i prosledite policiji i nadležnim regulatornim institucijama, jer upravo oni mogu pokrenuti dalje postupke. Istovremeno, važno je da prijavite lažne oglase na platformama kao što su Facebook, Instagram ili Google, kako bi se sprečilo da i drugi postanu žrtve istih šema.

U svetu u kojem su prevare sve sofisticiranije, jedina prava zaštita jeste informisanost. Zapamtite da nijedna sigurna investicija ne nudi brzu i zagarantovanu zaradu, a svaka ponuda koja zvuči predobro da bi bila istinita – upravo to i jeste. Pravovremena reakcija i prijavljivanje ne štite samo vas, već pomažu i drugima da ne postanu žrtve istog obrasca. Zato ostanite oprezni, čuvajte svoje podatke i verujte samo proverenim izvorima.